Ne vredi da mnogo filozofiram, većina ionako ne bi razumela. Samo da kažem da mi još uvek nije jasno kuda srljamo. Ni posle 2000 godina nismo ukapirali metaforu "Hleba i igara" a kako je većina (ili tačnije, rulja) u pravu, ispada da je fudbal jedini sport na svetu. Za Martin Niemöller-a teško da je iko čuo iako nam se to svaki dan sve više obija o glavu. Neopisiva glupost je kako ameri dižu zastavu u dvorištu, non-stop pevaju himnu (čak i prilikom otvaranja nekog supermarketa), a "In God We Trust" ne vredi komentarisati.

Cenim osobe poput Margaret Sanger ili Alfred Kinsey. Posebno mesto zauzimaju ljudi poput Clive Sinclair-a i Jack Tramiel-a jer da nije bilo njih, verovatno ne bih ovoliko vremena gubio na kompjutere.

Definitivno ne podnosim Steva Jobs-a i njegove glupave facebook ideje o tome kako ja treba da koristim kompjuter. Dobro, jeste uradio to što je uradio al mogao bi malo da oladi. Obećao je gomilu stvari i više od pola nije ispunio a sad uporno hoće da mi ogadi rad na kompjuteru njegovim fancy idejama. Svakih par godina uzme neku cilju grupu za referencu i onda udara na nju dok ne mu ne dosadi ili ne pronađe nove žrtve.