Moji kompjuteri

Sve je počelo 1986-te sa ZX Spectrum-om. Bilo je mukotrpno raditi sa trakama i kasetofonom ali pojavom Disciple interfejsa, sve se promenilo na bolje. Bilo je toliko unapređenje da sam čak disasemblirao Disciple ROM i napisao svoje rutine.

Tasword, tekst editor i ArtStudio, program za crtanje su radili savršeno sa termalnim Epson P-80 štampačem iako moram da priznam, motanje nove trake je bilo pomalo zamorno. Kada se pojavila igra Chase H.Q., odlučio sam da pređem na ZX Spectrum 128, na kome je novi zvuk mogao da dođe do izražaja. Nakon nekog vremena, to mi je bilo malo pa sam prešao na nešto ozbiljnije.

Atari 520ST, pigibek metodom dodao sam još 512Mb memorije ali kako je elegantnije rešenje bio Atari 1040ST, uzeo sam i njega. Onda je došlo vreme da se kupi i hard pa sam rešio da pređem na još kompaktniju varijantu: Mega ST2 i Megafile 30 hard disk. Negde u to vreme sam počeo da radim na Spectre, Mac emulatoru a kako mi je Mac još uvek bio malko skup, kupio sam Mega STE. Ugradnja harda u njega je bila specifična avantura al prekardašio sam kad sam hteo da ugradim VGA konektor sa switcher-om i uzbušio 6-toslojnu štampanu ploču i naravno, napravio kratak spoj sa masom.

Ipak, Guerino je uspeo da spase stvar. Kako je Atari kaskao sa Internet programima, morao sam da pređem na

LC II sa Portrait monitorom i komp sam onda koristio da emuliram Atarija sa MagicMac-om. Atari na 25MHz!!

Brže od Falcona al slaba vajda kad nije imao DPS i nije mogao da tera programe za Falcona.

PowerMac-a 6100/60. Silom prilika, to je prvi komp sa kojim sam imao problema i nakon što mu je crklo napajanje, prebacio sam ga u pisi AT kućište i nakon nekog vremena zamenio sa drugarom za Pentium 1 koji sam poklonio sestrićima.

Quadra 660AV je bila deo tog dila a bila je dobra zbog TV ulaza. Jes’ da je prebacivanje 15 minuta videa u rezoluciji 160x120 trajalo večno ali ipak je radila posao.

PowerMac 4400/200 je odradio par desetina hiljada slika, ikona i html-ova za Playboy prezentaciju dok sam bio pretplaćen na sajtu.

Kada je došlo vreme za nešto prenosno (čitaj: za ubijanje vremena na poslu), uzeo sam PowerBook G3 400 (Pismo) i on je jadničak stvarno odradio svoje. Nakon što je totalno otkazao kupio sam

PowerBook G4 1.25 15” (FW 800) koji je isto tako uspeo da otkaže posle tri godine mog upornog 24-satnog maltetiranja.

MacMini G4 1.25 u kombinaciji sa Dell 19” CRT monitorom je služio za igranje Simsa i kao Net mašina.

Zračenje CRT ekrana je počelo da pokazuje svoje negativne strane pa je sledio iMac C2D 2.33 24”. Dobro sad, prednost je i što sam mogao da teram pravi Windows i napokon, kako treba, koristim par programa koje očigledno nikada nećemo imati za Mac.